Uvodna reč selektora festivala

Snimateljski poziv je pored svega, a možda i pre svega, u Srbiji, umetnost kompromisa. I sama produkcija filma je zbir kompromisa koji nebi trebalo da pređu zamišljenu crvenu liniju koju u svojim mislima crtaju reditelj, snimatelj, scenograf … Ipak, srpski filmski autori znaju vešto da iskoriste sve nemogućnosti koje imaju na raspolaganju i eto domišljatog filma koji se ucelinjuje i postaje umetnički artefakt. A ona tanka crvena linija koja deli osam filmova u konkurenciji od ostalih, potpuno je prozirna, fluidna i arbitrarna, stvorena zbog nemogućnosti da svi filmovi budu prikazani. Kada festival poraste sa srpskom kinematografijom i nestanu nemogućnosti, biće to istinski samit srpskih snimatelja.

Tranzicija iz socijalizma u kapitalizam ovde još traje i mnoge teme su oslonjene na tragične posledice koje ona donosi. Odgovarajuće ambijente nije teško naći i tu nema problema sa crvenom linijom. Inače sumorno svetlo naše svakodnevice treba samo malo doraditi, ali ne mnogo, da se ne naruši stvarnost  …

Ipak, nije sve tako jednostavno i zato treba pažljivo pogledati ovih osam filmova i kreativna, umetnička dostignuća u njima. Žiriju neće biti lako ali nije bilo ni selektoru 🙂

Drugi po redu, Festival snimateljskih ostvarenja “Slika u pokretu”, uprkos mnogim nemogućnostima potvrđuje visoke standarde u srpskoj kinematografiji i izuzetne domete snimateljske profesije.

Miodrag Miša Milošević
selektor festivala